Mislim da su svi ikada čitali, razmišljali ili pričali o neetičkom delu surogat majčinstva u odnosu na surogat majku. Zbog toga ćemo za sada ostaviti ovo popularno pitanje i predložiti vam da razgovaramo o “obrnutoj strani medalje” – o pravima žena na rađanje deteta za drugi par.
“Moje telo je moj sopstveni posao” – jedan od osnovnih postulata feminizma i demokratskog društva. Žene se u mnogim zemljama bore za pravo na abortus, pravo da nose bilo koju odeću koju vole bez osuđivanja i seksualnog uznemiravanja. Pa zašto smo odlučili da imamo pravo da biramo za surogat majku, zašto mislimo da smo pametniji?
Možda su koreni ovog osećanja iz podsvesti, veoma dubokog i prikrivenog odnosa prema surogat majci, koje su uglavnom žene-stanovnice siromašnih zemalja, kao manje inteligentne i obrazovane osobe za koje imamo pravo da odlučujemo. Ali onda sva naša tolerancija i ljudskost ne vrede ništa.
Iako je nivo obrazovanja žena u većini siromašnih zemalja prilično visok, one i dalje postaju surogat majke jer obično učiteljica ili doktorica u tim zemljama ne garantuju pristojan prihod da se prehrani – da ne spominjemo dete (koje ima, jer pristup surogat programu mogu dobiti samo žene koje su rodile).
Ovo nije jedino kontroverzno pitanje surogat medicine. Zabrana zamrzavanja jajnih ćelija ljudi reproduktivnog uzrasta, zabrana surogat majčinstva i donacija – ali dozvola za vantelesnu oplodnju, a ovo nije potpuna lista. I svako zahteva odvojeno razmatranje – šta ćemo uraditi u budućim člancima.
