Ako je lekar postavio dijagnozu neplodnosti, par počinje proces surogat majčinstva. Pre svega, potrebno je izabrati licenciranu kliniku za reproduktivnu medicinu. BioTexCom centar je jedan od najboljih. Ovde će osoblje profesionalnih lekara, pravnih stručnjaka i psihologa pomoći da se vaš san da postanete roditelji ostvarite lako i bez ikakvih posledica.
Pre svega, radnici BioTexCom klinike će Vam izabrati odgovarajuću surogat majku. Naš medicinski centar ima bazu podataka o surogat majkama koje ispunjavaju sve potrebne uslove. Glavni zahtevi za surogat majku su:
dobro opšte zdravlje i mogućnost trudnoće uz minimalan rizik po sopstveno i zdravlje bebe;
imati najmanje jedno zdravo sopstveno dete;
mentalno zdravlje.
Na ulogu surogat majke par može izabrati rođakinju, prijateljicu ili potpuno spoljnu osobu – ovaj izbor je uvek individualan i zavisi od želja i preferencija porodice. Nakon izbora surogat majke, postižu se odgovarajući dogovori između nje i genetskih roditelja, počinje faza medicinskih pregleda i zdravstvenog pregleda. Žena koja će roditi mora imati rezultate složenog lekarskog pregleda. Naročito:
krvna grupa i Rh faktor;
test krvi za sifilis, HIV, hepatitis B i C (važi 3 meseca);
test za venerične infekcije (klamidioza, genitalni herpes, ureaplazmoza, mikoplazmoza, citomegalovirus, rubeola itd. (važi 6 meseci);
analiza urina (važi 1 mesec);
kompletna analiza krvi + koagulabilnost (važi 1 mesec);
hemijski test krvi: GPT, ACT, ukupan bilirubin, šećer, BUN itd. (važi 1 mesec);
fluorografija (važi 1 godinu);
bris na floru iz uretre i cervikalnog kanala; nivo čistoće vagine (važi 1 mesec);
citološki pregled brisa iz grlića materice;
pregled terapeuta i njegov izveštaj o zdravstvenom stanju i odsustvu kontraindikacija za trudnoću (važi 1 godinu);
pregled i izveštaj psihijatra (jednokratno).
Ako rezultati svih ovih pregleda odgovaraju odgovarajućim normama i žena koja pristane da nosi dete je zdrava, lekari kreću u sledeću fazu – sinhronizaciju menstrualnih ciklusa genetske i surogat majke. Neophodan je za postizanje dobrog stanja jajnih ćelija genetske i surogat majke. Tokom ove faze, prema određenoj šemi, surogat majci se isporučuju hormonski agensi koji izazivaju sazrevanje endometrijuma. Dalje, lekari sprovode verifikaciju nivoa hormona u krvi i ultrazvučno praćenje endometrijuma i ooteke. Osnovni zadatak ove faze je postizanje potrebnog stepena zrelosti endometrijuma (unutrašnjeg sloja materice) surogat majke za implantaciju (ponovno pričvršćivanje) embriona do trenutka derivacije i transfera embriona. Tokom ovih priprema, prema određenoj šemi, surogat majci se isporučuju hormonski agensi koji izazivaju sazrevanje endometrijuma, ili se sinhronizacija vrši u prirodnom ciklusu. Naravno, u ovom periodu surogat majka može koristiti samo barijerne metode kontracepcije, ali ne i hormonske.
Dalje, kada se postigne sinhronizacija ciklusa, može se započeti standardna IVF procedura. Tokom ove faze, embrioni uzeti od genetskih roditelja se prenose u materničku šupljinu surogat majke.
Postupak vantelesne oplodnje, za sve učesnike, sastoji se od nekoliko faza.
Lekarski pregled genetskih roditelja. Sprovodi se sledećim parametrima.
Za žene:
opšti i specijalni ginekološki pregled;
ultrazvučni pregled karličnih organa;
identifikacija krvne grupe i Rh faktora;
CBC, uključujući vreme koagulacije (važi 1 mesec);
test krvi za sifilis, HIV, hepatitis B i C (važi 3 meseca);
bris na floru iz uretre i cervikalnog kanala; nivo čistoće vagine;
pregled kod terapeuta i njegov izveštaj o zdravstvenom stanju i sposobnosti za iznošenje trudnoće.
Prema indikacijama, genetska majka prolazi kroz sledeće preglede:
pregled materice i jajovoda (histerosalpingografija ili histerosalpingoskopija i abdominoskopija);
biopsija endometrijuma;
bakteriološko ispitivanje materijala iz uretre i cervikalnog kanala;
citološki pregled brisa grlića materice;
testovi krvi za hormone;
ispitivanje prisustva antisperma i antifosfolipidnih antitela (antitela protiv spermatozoida);
ispitivanje infekcija (klamidioza, ureo-i mikoplazmoza, cito-megalo virus, toksoplazmoza itd.);
zaključak odluka drugih specijalista o rezultatima pregleda.
Za muškarce:
test krvi za sifilis, HIV, hepatitis B i C (važi 3 meseca);
spermogram;
identifikacija krvne grupe i Rh faktora;
konsultacije androloga;
pregled za infekcije (klamidioza, ureo-i mikoplazmoza, virus herpes simpleksa, virus citomegala itd.).
Pored toga, bračni par stariji od 35 godina mora obaviti medicinsku genetičku konsultaciju.
Indukcija superovulacije
Ova faza počinje nakon pregleda genetske majke. Superovulacija je proces sazrevanja nekoliko jajnih ćelija u jednoj ooteci (normalno, tokom svakog menstrualnog ciklusa, samo jedna jajna ćelija sazreva u ooteci). Stimulacija superovulacije kod žena, koje žele da imaju dete, sprovodi se da bi se povećala mogućnost trudnoće. Da bi se to postiglo, ženama se ubrizgavaju posebni hormoni koji izazivaju sazrevanje nekoliko folikula (mehurića u kojima rastu jajne ćelije). Njihov razvoj se kontroliše ispitivanjem nivoa hormona u krvi i svakodnevnim ultrazvučnim pregledom počevši od 4-5 dana stimulacije dok folikuli ne dostignu određenu veličinu.
Metode kontrole:
Ultrazvučni monitoring je glavni metod kontrole procesa razvoja folikula i endometrijuma tokom indukcije superovulacije. Tokom ultrazvučnog praćenja fiksira se broj folikula i veličina njihovog prosečnog prečnika i debljine endometrijuma.
Hormonski monitoring je dinamička identifikacija koncentracije hormona ooteke u krvi i dopunjava podatke ultrazvučnog pregleda o zrelosti folikula.
Indikatori da je indukcija superovulacije uspešno završena su: prečnik folikula je veći od 17 mm, a debljina endometrijuma -8 mm više. Da bi se završilo sazrevanje jajne ćelije, lekar ubrizgava intramuskularno humani horijalni gonadotropip hormon koji stimuliše proces kada jajna ćelija napusti ooteku. Za 35-36 sati mora početi ovulacija – folikuli napuštaju ooteku.
Centesis
Dalje je postupak centeze folikula – uzimanje jajnih ćelija paracentezom folikula specijalnom iglom koja se uvodi kroz vaginu u karličnu šupljinu i ooteku i ispumpavanje jajnih ćelija. Ova procedura se izvodi 32-40 sati nakon uvođenja horionskog gonadotrofnog hormona. Postupak se izvodi pod kontrolom ultrazvuka uz pomoć posebne igle za ubod. U slučaju nemogućnosti izvršenja punkcije kroz vaginu, jajne ćelije se mogu dobiti laparoskopskom metodom, odnosno punkcijom trbušnog zida pod kontrolom posebne kamere, uvedene u alvus.
Obično se genetskoj majci preporučuje da pre punkcije prestane da jede i pije 8 sati pre punkcije i da izvrši lokalnu vaginalnu sanitaciju (vaginalna infiltracija svećama ili dezinfekcionom tečnošću) nekoliko dana pre punkcije kako bi se smanjio rizik od infekcije u tom trenutku. od punkcije. Tokom nekoliko dana nakon punkcije, žene mogu osetiti određene bolove u predelu karlice, ali obično nema neprijatnih posledica.
Oplodnja
Dakle, jajne ćelije genetske majke su uzete i prenete embriolozima. Šta je sledeći korak? Dalje, dešava se ono najvažnije – “oplodnja jajnih ćelija i kulture embriona in vitro”, odnosno oplodnja uzetih jajnih ćelija spermom muža (genetski otac) in vitro.
Pre punkcije folikula genetskoj majci genetski otac donira spermu. Pre ove procedure muškarcu se preporučuje seksualna kontinencija tokom 3-5 dana. Potrebna sperma se uzima masturbacijom.
Zatim se jajne ćelije, dobijene od žene, oplođuju spermom njenog muža. Ovaj proces se odvija na sledeći način: folikularna tečnost dobijena punkcijom folikula stavlja se u Petrijevu posudu, vrši se procena kvaliteta primljenih jajnih ćelija, nakon čega se one prebacuju u poseban inkubator sa spermom. Činjenica o oplodnji jajnih ćelija može se videti za 12-18 sati. Ako je postupak prošao uspešno i došlo do oplodnje, oni se smeštaju u posebno okruženje, gde se odvija početni razvoj embriona.
Ponovljena procena oplodnje se vrši za 24-26 sati. Kontrola oplodnje jajnih ćelija vrši se tokom pregleda posuda sa kultivisanim ćelijama pod mikroskopom. Međutim, nije dovoljno njihovo prisustvo da se donese odluka o transferu embriona u matericu surogat majke: prvo morate obezbediti normalan razvoj embriona. To se vidi samo po količini i kvalitetu ćelija koje se dele embriona, i to ne ranije od jednog dana nakon oplodnje, kada se vide prvi znaci cepanja ćelija.
Ako do oplodnje nije došlo, ceo postupak se ponavlja još jednom tokom drugog menstrualnog ciklusa.
Transfer embriona
Ako je došlo do oplodnje, može se pristupiti sledećoj fazi – prenos embriona u matericu surogat majke, koja je pripremljena za ovu proceduru uz pomoć preliminarne hormonske terapije.
Procedura transfera se vrši na ginekološkoj stolici: lekar pažljivo uvodi poseban kateter u matericu, embriolog unosi poseban špric napunjen tečnošću u kojoj se nalazi embrion, a oni se postepeno uvode kroz kateter u materničnu duplju kroz cervikalni kanal. Ovo je potpuno bezbolna procedura. Ako to nije moguće, iz nekog razloga, može se izvršiti transfer embriona kroz zid materice (transmiometrijski). U ovom slučaju, igla se može ubaciti u karličnu šupljinu kroz vaginu ili trbušni zid. Generalno, ne prenose se više od tri embriona, mada je moguće i više – ako se očekuje manja verovatnoća implantacije.
Nakon zahvata embriotransfera, surogat majka dobija tzv. hormonsku podršku uz pomoć leka progesteron – poboljšava stanje unutrašnje sluznice materice – endometrijuma i na taj način povećava šanse za uspešno pričvršćivanje embriona.
Surogat majka mora da se uzdrži od seksualnih kontakata tokom 2 nedelje nakon transfera embriona, teškog fizičkog rada i fizičke aktivnosti. Kada ćemo saznati rezultat?
Embrioni se prenose 17. dana menstrualnog ciklusa (dani se računaju od prvog dana menstruacije), dijagnostika trudnoće na sadržaj beta-CG u krvi ili urinu se vrši 12-14 dana nakon transfera embriona, a od 15. dana stavljaju se specijalni hormonski lekovi, a kao rezultat pozitivnog testa na trudnoću ovaj tretman se nastavlja do 12-14 nedelje trudnoće.
Ultrazvučna potvrda trudnoće može se obaviti 21 dan nakon transfera embriona.
Nakon početka trudnoće, surogat majka je pod nadzorom lekara.
